(Sve o tome) 

Visoko, iznad smisla

i svih logičkih zakona,

vije se nešto nalik na reč.

Jedino što umesto slova

ili zvuka

sadrži čistu emociju. 

Preteško da bi se objasnilo,

a prelako da bi se shvatilo. 

Dve strane iste duge.

A dodiruju se.

Čudno, zar ne? 

Nepresušnim fluidima,

koji se slojevito kreću,

ništa ne može odoleti. 

Mereno ljudskim životima

ili dečjim pesmicama.

Sasvim svejedno.

I opet, nekako dohvatno, tu. 

Zato što okove vremena

samo nezamenljivom

i rastućom silom raskidaju,

zato što svoje mesece

kao spojena sunca

bezbrojno mnogo puta

zajedno sanjaju. 

Zato je ovo jedna

jedina prava pesma

o prijateljstvu.

Milen Šelmić