PONEŠTO KRIJUĆI SNOVE OD JUTRA
Pod stalnim plaštom nesanice,
prividno nemirne noći
prolaze zacrtanim redosledom.
Svaka od njih nosi istu moć.
Moć stvaranja snova.
Kako koja noć prođe,
tako se snovi čine daljim
i maglovitijim.
A snovi,
snovi ne prolaze.
Naprotiv, roje se i prepliću,
čineći sve nedohvatnijim
ono o čemu govore,
ili ono o čemu pevaju.
Kao da sa dolazećim svitanjem
igraju poznatu igru skrivača.
Ponekad jutro prepozna snove,
a katkad ih noć odnese daleko
u izmaglicu pamćenja.
Sanjajući sećanja,
sanjamo sebe,
onakve kakvi nikada nismo bili
i kakvi nikada nećemo biti.
Znajući to dobro,
krijemo nevešto snove
od sebe, od jave, od jutra...
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 09. 10. 2013 ob 17:20
- Prebrano 685 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 200.1
