Učili su nas da je svet
nešto nalik lopti u stalnom,
višenamenskom kretanju.
Da je zemlja geološki pojam
koliko i astronomski, fizički,
matematički i jezički.

Prihvatali smo aksiome,
teoreme, teorije i zakone,
ne pridajući mnogo važnosti
verodostojnosti naučenog.
Dobro smo stajali tih sezona,
i nismo ničim kvarili ravnotežu. 

A kasnije, u onom kovitlacu 
mnogih nepredviđenih
i uglavnom neželjenih događaja,
u burnim danima 
i još burnijim noćima,
rodila se neka čudna neverica,
neverovanje u naučeno, a neprovereno,
neverovanje ili nepoverenje, 
ili oba odjednom.

Na kraju smo, valjda, naučili,
da su sva moguća pravila
sadržana samo u jednom.
Zaista treba da proživimo
bar jedan ceo život,
da bismo konačno shvatili
DA PRAVILA NEMA.

Milen Šelmić