On je moja zemlja
Moja gora čemerna i livada zelena
Uzvišena rika jelena
Svetlos od stene zaklonjena
Plava krv puštena u urne nebeske
Moje ivanjsko cveće
Izniklo da ga zgaze i da mu se dive
Takvi kao ON
Više ne žive
Izdahnu i skoče u vodu
Kao Sunce na zalasku
Bez oklevanja

U ime patnje u duši
I novih sveća pod kožom
Baš danas
Dok berem ivanjsko cveće
Sećam se mrtvog pesnika
U svetu mrtvih ljudi
Pesnika koji nikada
Nije govorio stihove
Bio je i sretan i setan i zagonetan
Najlepšom neispevanom pesmom
Koja nikad neće umreti
Pesmom s ukusom ljubavi
Znao je da uspavljuje i budi

Ne dam suzu
Ni osmeh ne dam
Za ono što nisam prebolela
Sveća će da gori u duši
Za ruke koje su najlepše grlile
Za oči u poslednjoj noći uzdaha
Ukradenog sa jastuka

Milatović Dušanka