Kao kamen kad vatra mahnita.

Poput struje vodene, neumerene i uporne.

Sam usred ništavila.

Usamljen u gomili.

Neumoljiv u odluci.

Neprijatelj noći.

Kralj budnih sanjara.

Neimar svekolikog nemira.

Prirodom kroti jaganjce.

Svemir mu odgovara grohotom.

Svi su putevi njegovi.

I sve ljubavi.

Porazi takođe.

Pobede nisu.

Za njih je nagrađen.

Okovima slobode.

Prokletstvom saznanja.

Vizijom svetova u nastajanju.

Beskrajno tih u postojanju.

Još više glasan u delovanju.

Blještav i mrk.

Sablasno efikasan i nemoćno ushićen svakodnevicom.

Naoružan umom, opasan stpljenjem, vođen iskustvom.

Rečju osvaja, talentom obara, muzikom pleni.

Dobija bitke, a gubi ratove.

I obrnuto.

Rane lečí nezaboravom,

uboje pokriva gorčinom,

ožíljke nosi s ponosom.

I setom.

Tugom nekom iskonskom.

Čudnom.

Neizlečivom.

Život troši nemilice, a ovaj mu vraća istom merom.

S Bogom se davno pomirio, sa ljudima neće nikada.

Može ga pesma drozda umiriti.

Može ga mesec u nečjem oku začarati.
I volšebno, u san otpraviti.

Milen Šelmić