Neosetno, kao plima, nadolazi hladan, neprijatan huk.

Uvlači se u svaki deo razuma, ne pitajući za želju i ne mareći za bol.

Obuzima čula suvereno, pokazujući naročitu nadmenost i moć.

Ne zastaje ni da likuje ili zastraši svojom pobedom.
 

Koristi sve prednosti noći, bezvučje i tamu.

Oboji svetlost u sivo, a bojama oduzme značenje i ton.

Nadrasta svaku prepoznatljivu melodiju, reč ili glas.
 

Ne ostavlja nimalo prostora da se misao razvije i pronađe svoj put.

Toplotu učini hladnom, hladnoću ledenom, led večitim.
 

I tako konačno vlada.

Milen Šelmić