MOST PREKO NEMIRNE VODE

(Tražeći izlaz iz elegije)

Svako vreme ima svoje junake,
glavne, i one druge.
I svi su oni jednako važni
kada razmišljamo o danima za nama.
O godinama ne vredi razmišljati,
njih ionako ne možemo da uhvatimo.

A to što onom našem,
uvek iznova proživljenom vremenu,
daje neobičan, daleki sjaj,
to je neko drugo, neko prerano,
neočekivano i neželjeno vreme.
Koje nas je stiglo, i prestiglo.

Tražeći izvor i utočište, tražimo sebe,
tamo gde smo nekad bili,
i gde se više nikad nećemo vratiti.
Osim tako, ponekad, i nesvesno
hodajući u snu preko mostova sećanja,
mostova preko uzburkane reke.

Reka života nosi nas sve dalje,
do beskraja, ili do samog kraja,
nezavisno od toga koji smo trenutak
uhvatili, zaustavili, imali.
Ali, ti mostovi ostaju, za nama, i pred nama
kao poslednji izlaz iz elegije.

Milen Šelmić