A ja te čekam
Nečujna
između tvoga
i moga zaveslaja
Daleka
da te i zaumno
sve šuti
A ja te čekam
Čini li ti se
da smo zaboravili nešto
ono što se mora
preboljeti
Spotičem se
o nečiji korak
brz niz rijeku
neispričan
Da li sam Bio
ili tek
trebam Biti
blag vjetar niz polje
ili večer
što brzo tamni
Eh, kako ću
ne zaprljati nepodnošljivu
bjelinu papira
valovima što talože se
u dnu srca
valovima što tuku
o stijenu
na kojoj te čekam
nečujna
Spotičem se
o nečiji korak
brz niz rijeku
neispričan 
Prelepo,
KIA
KIA, počašćen Tvojom pažnjom lijepo Te pozdravljam !
Neslišna je skrivnostna, je ženska, je želja, je bit, je pesem? Pesem s svojim ritmom valuje kot ocean, utripa kot srce in naplavlja moč notranje motivacije za preživetje, spoznanje, da je treba preboleti neizgovorjeno, s čakanjem. Čestitke,
Ana
Zadovoljstvo je pročitati komentar. Hvala Ana na pažnji i čitanju.
LP,
mirko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 24. 05. 2013 ob 13:36
- Prebrano 876 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 279.88
- Število ocen: 8