Stajali smo tamo tesno zagrljeni i uzburkani
ja i more tamo gde se reči završavaju
one više nisu potrebne čak su i suvišne
nisam se snašao sam zbunjen
na otvorenom moru kada sam odlazio
zamnom je ostala prošlost i dio mene

povukao sam nekoliko redaka preko neba praveći se
da nisam primetio čuđenje ispod šminke
pitajući se umem li uzeti šta želim
a da mi pri tom ne smeta pod čijim krevetom
su tvoje lakirane cipele sa štiklama

hodajuči čarobnim peskom svojih snova
slušao sam pesmu koraka u pesku
lepota me uvek iznenađuje i pobedi
a pesme su samo mehuriči moje duše
koje poverljivo šapuće krošnjama drveća

ostavljam zgužvane čaršave na oltaru ljubavi
i slušam priče kako se gase i umiru zvezde
ogrlica se pokidala i perle više ne mogu  pronači
sve što znam o tebi mogao bih staviti u kutijicu