KAO NORA IBZENOVA
sa balkona lutkine kuće
bacam smotuljke
sopstvenosti.
istinu siluju licemjeri
jeftinog maskenbala
dok vodim samorazgovor:
o, slobodo!
teška su ti krila
pod kojima želim udisati
nekrivotvoren zrak,
pročišćen
od umišljaja sretnosti.
slobodo,
otključaj mi usne
da njima izdahnem oluju
što se nastanila
u zglobovima osude
(kao u nori ibzenovoj).
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Sandra Džananović
- 25. 01. 2013 ob 13:03
- Prebrano 719 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 214.51
- Število ocen: 6
