Pred večernjim zvonom čudesa

Zbijam u jedinstveni splet

Reči

Ćutanja

Ne slušam, samo

Posmatram pastoralu

Koju istiskuju boje

Pelina

Teški, duboki zvuci bluza

Večeras umesto mene su

Usvirali orkestar

Ja osećam da oklevaš

A ponekad

Šapatom izražavaš klimanje

Blagim pokretima u ogledalu

Crtam te ludim

Letimično zahvalnim pogledom

Granama ublažavam

Nemir prgavog meseca

Obešenog naopačke u vazduhu

Ako stisnem oči

Mogao bi da postane puce

Da ga na kaput ušijem

Ili za njega Tebe kupim

No, ja se i dalje dosađujem

Mada u pesmi ima Tvog imena

jagodanikacevic