Ne govorite mi da pišem

stihove poradjam

pisati ne znam 

Neću vam pokloniti ni jedan stih

sebično je u sebi pevam

neka sam škrta
vama je ne pevam.

Pevam je suvom lišću po trotoarima

opojnom mirisu kestenja 

na ulicama što se peče

rasutim zvezdama kada spušta se tama,

kišama koje niz obraze liju
pticama

rekama

Pevam pesmi 

u kojoj je osmeh

i srce moje

Ne želim vama pred noge

razlivati mastilo, da bi rekli,

da
divno
to su tvoje boje

Kada mene ne bude

pesma utihnuti neće

pevaće je ptice 

ovo je pesma moja

 i duše moje

zato me pustite jer je

večnija od večnosti same.

Oprostite na škrtosti i sebičnosti

Za pesmu u pesmi

biljakostic