Ne govorite mi da pišem,

stihove poradjam,

pisati ne znam, 

Neću vam pokloniti ni jedan stih,

sebično je u sebi pevam,

neka sam škrta, vama je ne pevam.

Pevam je suvom lišću po trotoarima,

opojnom mirisu kestenja 

na ulicama što se peče,

rasutim zvezdama, kada spušta se tama,

kišama koje niz obraze liju, pticama,

reci koja teče.

Pevam pesmi u kojoj je osmeh

i srce moje..

Ne želim vama pred noge,

razlivati mastilo, da bi rekli,

da , divno, to su tvoje boje.

Kada mene ne bude,

pesma utihnuti neće,

pevaće je ptice, 

ovo je pesma moja i duse moje,

zato me pustite jer je

večnija od večnosti same.

Oprostite na škrtosti i sebičnosti,

vise vam neću pisati..

Za pesmu u pesmi..

biljakostic