УОЧИ...

Повијао ветар лиске,

осветлила небо муња,

запретио градом облак,

ударио гром у грм...

Расуше се моје ниске,

језа ми се кичмом шуња,

те убрзах корак лак

уз узбуркан брежак стрм -

хитам међу драге, блиске...
Што дремало, виш' не куња,

расани га мирис, зрак.

Пољем свитну муње срм',

просу облак бисер-ниске,

нит с небесног пуче чуња,

и стушти се мокри мрак!..

Ја пристигох пред праг црн...

1. јул 2011.

UOČI...

Povijao vetar liske,
osvetlila nebo munja,
zapretio gradom oblak,
udario grom u grm...

Rasuše se moje niske,
jeza mi se kičmom šunja,
te ubrzah korak lak
uz uzburkan brežak strm -

hitam među drage, bliske...
Što dremalo, viš 'ne kunja,
rasani ga miris, zrak.
Poljem svitnu munje srm',

prosu oblak biser-niske,
nit s nebesnog puče čunja,
i stušti se mokri mrak!..
Ja pristigoh pred prag crn...

1. jul 2011.

Mirjana Marinković