postoji razlika između Muhameda i Krista

između čovjeka i božanstva

između Meke i Jeruzalima

ja postojim među  milijardama izgubljenih duša

izgubljen u kvantitetu da mnoštvo nam donosi razlike

da drvo od šume ne vidim

da šumu od drveta ne vidim

da ću oslijepiti

na Ipru iskopavaju ostatke od “velikog rata”

90 i kusur  godina poslije još uvijek iz zemlje štrče granate

pokoja kost nekad probije zemlju uspješno

stidljivo proviri nadajući se smrti dostojnoj čovjeka

stidljivo se nadajući da nije bilo bez razloga

umirati bez razloga

moj Krist je Isa kao što je i Muhamedov

smrt oživi poetiku u žrtvi

žrtva je kategorija božanska postala tek u snu

kad smo se zavukli u svoje kategorije

kad smo smrt zamijenili snom

umirući u snu od ljepote

kukavički

onaj sarajevski pucanj nad Iprom se ne čuje više

zaglušen je udarcima prstiju po tastaturi

ni more ne šumi više pored Ipra

osim ako ga na razglasu ne puste da krčka

da prizove turiste da speru svu nepotrebno prolivenu krv

da speru napalm sa Kambodžom i Irakom

da zaspu kraj mora žrtvu sanjajući

da sol izgrize biljege na koži

da se u snu žrtvuju

kukavice

hrabrost klinaca je količina adrenalina

kad u video igri na monitor iskoči kaplar

uobličeno simpatičan duši navikloj na horor

uobličen za crno-bijelo, za plus-minus, za 0-1

za san četvrtastih očiju amputiranih kapaka

za treptaj božanstva naježenosti

treptaj unutrašnjih organa

san bez kraja umiranja

bez žrtvovanja

ima nešto “isto” u hodu, pogurenom, Muhameda ulicama Meke

i jezive zbilje njegove muke s krstom ulicama Jerusalima

i mada se nikad ne zbunjujem oko JEDNOG

mada mi san ne kvari kvantitet

njih bezbroj s krstom

njih bezbroj pogurenih

mada mi san njegov kukavičluk ne kvari

bojim se da ne nagazim na kost tvoju

žrtvo

k'o onda u Srebrenici

strah me da ne porežem se na kost

Ipra

žrtve

imena

strah me krvi svoje

strah njegove boje

strah duge u njegovoj boji

strah milijardi nijansi moje krvi

strah od kukavice u meni

strah da se sve opet u jednu boju ne slije

da zakrči zvučnik pored Potočara

turiste pozivajući u šumu na proplanak

da kraj potoka speru sve boje

da samo krv ostane

crno-bijela

za plus-minus

za 0-1

za san o žrtvi
 

Edin