Pusti ! Pusti već jednom
zablude što te nose.
Koliko želiš još pevati
dugim noćima zaborava,
što ti donose teška jutra ?

Samilost, zar je još nisi upoznao
sa prepunim očima suza.
Ta teška kajanja
što nikako da izblede,
uzdišu li još tvojim grudima?

Jer ljubav je već odavno presahla
poput odlazećeg cveća gubi
čar svog slatkog nektra.
Gubi snove, ostavljajući zablude
da ih vetar raznosi mislima.

Dodir nežnosti je bez čari.
Dan se približava kraju.
Pusti ! Pusti već jednom
da te oplahne saznanje
poklonivši ti osmeh večitog mira.

2006.

Laslo Tot