Oh, moj najdraži !
Ti bereš tako bezbrižno cveće,
tvoj nagon još ne poznaje
njihovu istinsku lepotu.
Trenutak mirisa oplahuje tvoju volju
i ti želiš, želiš sve za sebe.
Dok te tako gledam
postaje moj dan tužan,
pored sve sreće koju ja pronalazim za tebe
život mi ne pruža odgovora;
ja ga ne razumem.
Tvoj osmeh moj najdraži
otvara vrata topline srca.
I dok cvetovi padaju iz tvoje kose
razmišljam ja o tvojoj sreći,
koju ti ne možeš razumeti.
Dubina te poruke je toliko tajnovita ?
Sva razdraganost tvojih pokreta
zbunjuje me još više,
ja ne pronalazim smisao
pored sve ljubavi za tebe,
kako da shvatim poruku.
Moj najdraži !
Dok ti pevaš kroz mirise trave
koju si upravo razgazio,
širi se mojim osećanjima odjednom
njihov poklon saznanja,
da one poklanjaju u tišini
svim svojim bićem,
najlepše od sebe.
I ja te podižem u zrak
plešući sa tobom,
kroz nestvarni poklon života
iz zahvalnosti da on postoji.

2004.

Laslo Tot