MOJ SVET
Da bi mi bilo lakše u glavi.
Moj svet sam čudesno gradila.
Na usamljenom brežuljku,
zasejano je polje moje.
U predvečerje rukama zrnevlje prebiram.
Ispod čela pogled mi luta
upija svetlost dana.
Iz daljine glasove slušam...
Nejasan drhtaj u duši osećam.
To vetar se, kroz grane pomalja...
I vidim...
Dve ruke što se mole...
Dok nebo se razdvaja i spaja.
Svi imamo svoje izvore, klance, kockice pejsaža, male univerzume, ono što je lijepo zaokruženo ovom pjesmom.
lpm
Komentiranje je zaprto!
