Po crnoj smonici

otac korača,

poneki busen šutne iznemoglom nogom.

Zažarilo sunce,

darujući život danu.

Nažuljanoj starosti

beže osećanja.

Tek neki osmeh

ledinu dodiruje.

Za još jednu setvu sve bi dali.

Pod nebeskom kapom 

dani se suzili.

Majčin se uzdah u bol pretvorio.

Gavran se upokojio, 

ćuti na grani!

Ljiljana Skelić Vemić