Pitaju me..
Pitaju me..
Veče kad spušta se
Kuda odlazim..
Gde se tamom obavijam
Iz blještavila hladnih..
ulica zagušljivih bežim..
gde zabava bučna je..
vremena neprirodnog..
meni stranog, praznog..
neprihvatljivog..gde bi se
spoticala u gužvi besmisla..
Odlazim..
stazama tajnim
između krovova,
između drveća visokog, ponosnog,
što lišćem me pokriva, granama grli
stablom toplim štiti.
U krošnjama..zvezde se zaspale bude
sjajem me obasipaju zlatnim,
visininama nebeskim.
I zadrhtim od svetlosti i moći te
nedostižne što svemirom vlada.
Noći se nižu.. života nemirima istrošena..
Zemlja i nebo, u ljubavi večnoj žive.
Gde se sastaju..volela bih znati.
Onda kad širu i dublju sliku želimo sagledati, nema odgovora, nema utjehe...
lpm
Hvala na komentaru, i nema utehe, kada razmišljamo o svetu, i smisao ne vidimo...
Lp
Nemir brezizhodnosti, pa vendar je še vedno mogoče odhajati na (skrite) poti. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Komentiranje je zaprto!
