U vremenu bunila
izdahnuo me dodir
otpuhnuo kožu
ne mogu više naći
svoju groznicu
u smiraju
drhtaja
bojim se za lešinare
koji ne povraćaju
i za sunce
što odbija svjetlost
mojih kostiju
inače se dobro osjećam
oprosti –
sad mi je neugodno
da o tome pričam
Breza dobro jutro
Odlično. Ni ti treba biti za kaj
Nerodno, pesem je super.
Izpovedna, kot vedno.
Lepi dan ti želim,Irena
Zanimiva pesem: le komu lahko povemo o vročici, tresenju, odboju svetlobe, da smo le izdih dotika? ... čestitke,
lp, Ana
Sjajna pesma, Senada!! Nisam od tebe manje ni očekivao!
Lp, Milen
Komentiranje je zaprto!
