SNOVI O TEBI
Probudila sam se u jutro obavijeno maglom,
u grudima onaj čudni, tihi osjećaj,
kao da su snovi još uvijek tu,
kao da je stvarnost samo odjek tvojih koraka.
Sanjala sam te.
U posljednje vrijeme tvoje ime pleše kroz moje snove,
i dan poslije njih nosi tvoj odsjaj,
neuhvatljiv, a ipak blizak.
Tako mi nedostaješ da bih mogla nestati u snu cijeli dan.
U snovima si još tu.
Pričamo šaptom, jadamo se jedno drugom,
i vjerujemo u sutra koje još ne postoji.
Ti vjeruješ više.
Znam, život nije spavanje,
nije čekanje da se pojaviš u mojim snovima.
Moram nastaviti dalje… moram zaboraviti.
Ali pitam se, dok magla još drži jutro u svojim rukama
hoću li te ikad odsanjati dovoljno dugo
da osjetim tvoju stvarnost i nakon buđenja?
Dobra pesem. Še posebej mi je bil všeč zaključek. :)
Lp, Kamena Strela
>>>Znam, život nije spavanje,<<<
Smelo, vendar nič ne de. Sem že dejal, da sanje bolj vplivajo na naše življenje, kot si lahko mislimo. Igram se z idejo, da smo šele v sanjah resnično osvobojeni, v budnem življenju pa smo neke vrste roboti.
Lep dan želim, Marko.
Zdravo Marko,
zanimiva misel. :)
Morda res, v sanjah ni pravil in omejitev, zato smo tam bližje sebi. V budnosti pa pogosto igramo vloge, ki jih od nas pričakuje svet.
Želim ti čudovit dan!
LpD
Strinjam se z Marokom ;-) in uživam tudi v tvoji lepi pesmi.
Bo se zgodilo. Ne brini, barem ne danas, sutra, prekosutra..........
रामा रामा रामा
रामा
Ja, razumeti oziroma dojeti, da v budnosti pravzaprav prebivamo v Platonovi votlini ni enostavno, a je mogoče. Bolj očitne so Platonove sence v snu. Ali smo zato v snu bližje izhodu iz votline in zategadelj rešitvi.
Lep konec tedna, Marko.
RAjko hvala! Pomembno je, da nam ne zmanjka sanj in bomo dosanjali ;)
LpD
Komentiranje je zaprto!