smiraj
ponekad stojim na mestu tvog straha
pa tek posle stiže pogubljenje
sada znam
zašto dželat sebi
stavlja crnu maramu preko očiju
ono
što bi mogao videti
u sebi nema svrhe
i opet
nije bez svrhe sva ta scenografija
zore podneva i sutona
kada sam pogubljen
jer
jednom je zauvek
stavljen pečat
preko svih reči
ispraznosti
i beznađa postojanja
Po ko zna koji put u tvojim poetskim zapisima doživim dubinu, usud ljudskog pomirenja, razmišljanje ogrnuto sadržajem nad kojim se pjesnički uživa i ljudski pati.
Lpm
hvala , mirko, za tvojo prisotnost, razumevanje in tvoje pesmi.
stvarno ne treba sve objašnjavati, pa zato, ovaj put, samo jedno veliko hvala s moje strane.
svako dobro,
m.
Fina razmišljanja ima u pesmi. Refleksija klija kao zrno ljubavi.
Felix.
prekucneš me v nikjeršnjost, kjer v svojem ritmu kljubujeta dan in noč, vmes pa ta skrivnostna spokojnost mraka, ki enkrat posrka vso to navlako
Čestitke k pesmi, polni simbolike, tudi z moje strani,
lp, Ana
hvala igorj, za komentar. kako se je to izpisalo, še sam ne vem. dolgotrajno postavljanje vprašanja, vprašanj.
lepo bodi.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: miko
- 09. 01. 2026 ob 00:23
- Prebrano 236 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 102.79