***
Ponekad zaboravljam koliko je nežna
Pa je penjem preko trnja i kamenja
Do najviših vrhova i golih stena
I nikad se ne žali
Jer ljubav je njena dalekosežna
Dok pruža ruke od želje
I htenja
Za onim što nikada nismo imali
Posle joj previjam laktove i kolena
I modra znamenja otkrivam
Na istegnutim leđima
Ali je ne boli
I toliko je
U ljubavi bezazlena
Da sebe celu daje i ni za šta ne moli
Kao da se kupa u beskrajnim sazvežđima
Zelo Lepa pesem.
Kot bi brala odo kakšni materi, ljubeči ženi ali dobri prijateljici.
Hvalaaa od srca! Za sve bezazlene koji sebe daju ....
Čestitke k nežni ljubezenski pesmi, ki je obdana s skalami in vrhovi ... lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 12. 02. 2025 ob 17:49
- Prebrano 210 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 93.2