NEMOĆNE USPOMENE
Oko samo vidi
da zvezde se još gnezde
kao u neko srećno vreme
Pa bi oko ponovno sijalo
što nestalo je u olujama
što slutim u dodirima
što me grije praznim dlanovima
Zapljuskuju me modri
morski talasi
Njihovi poljupci me pamte
i zaboravljaju
a ja na obali čekam
da me ustreli zvezda
da nezaborav se nasmeši
u tragovima mjesečevim
u mojim grudima
gde samuju uspomene
Hvala Maša in tudi tebi Triglav �
Lp
Mirko, hvala za popravek in Ernestina, čestitke k pesmi, ki nas pritegne v svoje poglede,
lp, Ana
Hvala Mirko in Ana
Najlepša hvala vsem �
Lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ernestina Suljić
- 16. 10. 2024 ob 18:44
- Prebrano 441 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 45.4