Danas sam oljuštila dva kilograma petsto pedeset grama tikvica

isto toliko izrendala, dodala ostale sastojke

pržila pljeskavice sedamdeset minuta

moj mozak je za vreme posla

obradio oko trista pedeset novih informacija

i sve to morao da zapamti
/u mom poslu se uči neprestano/

moje noge su prešle oko sedam hiljada koraka
uveče sam narendala

dva kilograma i devesto grama jabuka

za pitu sa devesto grama kora

moje ruke su zamahnule nebrojeno puta

od duše koja piše poeme

umesto kratkih rezova

ne može se ni očekivati trista grama nečega

moje uši su odslušale sedamsto hiljada nota crvčaka i ptica

na terasi sa ličnom istorijom
udahnula sam nekoliko kubika svežeg vazduha sa aromom cimeta

izvela desetak zaključaka

slučajno, tako mi pucketa elektricitet

/ljudi traže mir na dalekim destinacijama a on im ispred nosa;

ne vezujemo se mi za stvari nego za njihov govor o voljenima;

skinućemo mi crni bajrak sa ove kuće ali crna rupa će zauvek ostati u nama/
na elektronskom satu bilo je tačno četrdeset osam minuta posle ponoći
temperatura je pala na trinaest stepeni

četrdeset šest biljaka mi je sanjivo šaputalo neke divne mirisne nežnosti

u zbiru

to je čitav svemir odmaknutosti od ekrana

koji nas zrače glupošću (mozga-bez-imalo), zlom, sunovratom,

amputiranom empatijom, cinizmom
/ukratko, glavuđže sveta crkoše od brige o ljudima
dok svake sekunde izručuju tone bombi,

gomilaju bilione nuklearnih smrti/

“svet je sasvim u redu” samo ga loše konzumiram

robovi postoje, koloniijalizam takođe

moje mlade oči od tačno petnaest fotona su imale toliko poleta

današnji pedeset jedan foton gleda ih

i hteo bi da mu kaže ne leti, ne leti

dobićeš jezera razočaranosti u svakoj ćeliji

nećeš moći da svariš

nikada

/sve na Zemlji imamo samo treba da živimo/

nešto pokušavam kroz pesmu

a nemoć urla, nokautira,
jedino što mogu je da nastavim biti čovek

sa konstantnom nadogradnjom dobar, bolji

koji će preneti onima koji ostaju posle mene:

Osnovna čestica svega je ljubav, ne dajte da vas zbune.

ovaj niz sadrži tačno hiljadu sedamsto šezdeset devet znakova

ja sam ova tačka na kraju

semenka bisernog cveta.

Jelena Stojkovic Miric