HELENA OD LEVANTA
nošena plemenitim mislima
oslobođena svakog greha
pustila je svoj čarobni dah
kroz Otrantska vrata
razgrnula njime duše
mrtvih pesnika
i odškrinula im ulaz u Raj
Helena od Levanta
zamršenom putanjom lebdeći
ostavila je otisak na svakom kamenu
odraz svog lika u svakom plamenu
komadić Neba u svakom pramenu
srce mudraca nosi u ruci
lako i vešto kroz vreme plovi
sa staklenom pticom na jednom ramenu
i sa bezglasnom pesmom Heruvima na usnama
Helena od Levanta
od Dardanela do Antiohije
i mnogo dalje
i mnogo više
i sve do one nepojamne dubine
i sve do one neizmerne širine
čini se kao da svojim duhom doziva
izgleda kao da nekom magijom
pretače javu snoviđenja
izmešta vreme iz svakog trajanja
stalno se nova i nova rađa
noseći u sebi misteriju postanka
a dajući odlomljene komadiće duše
nalik na bisere iz južnih mora
nesebično
neobično
sveprisutno
nošena plemenitim mislima
lebdeći nad strepnjama i nadanjima
u svakom od svih svetova
postaje simbol Ljubavi
Helena od snova
Helena od čežnje
Helena od Levanta
Predivna poezija, Milene.
Lp, Katica
Vratila se Helena. (*_*)
Lepooooo!
Lp, Marija
Hvala najlepše, devojke!
Lp, Milen
Komentiranje je zaprto!