Mene nema više
U plućima mojim snena šuma diše,
na pruženom dlanu nebosklad odmara
dok kroz suze gorke sastaju se kiše
što slamaju tugu u hiljadu šara.
Avetinjske krošnje povjetarac njiše
dok smijehom blagim parasnove stvara,
a sjećanja bolna poput magle briše
i na putu slave prepreke obara.
Cvatu krotki dani kao mrzle noći
i krepki ko ljubav koja neće proći
kroz zlaćano lišće dok sudbina piše.
A kada se sreća rodi u čistoći
i zvijezde naklone nevinoj samoći
zora će obznanit da me nema više.
Žalost je lepota, ki seže najglobje in ta pesem je takšna ...
"Mene nema više", to ne bi smel nihče izgovoriti. Vedno boš ostal in bodo ostali v
nekih ljubečih srcih. Verjemi.
Lp
Zaspanka
a ti boš z belimi krili pisal svoje pesmi ... nekoč, nekje
Ivan,
zelo lep sonet, ki se usede v srce!
Lep pozdrav, Dejan
Nado, Zaspanka, Damjana i Dejane, hvala na lijepim komentarima!
Jure, hvala na izvrsnom prijevodu na slovenski!
Ivan
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ivan Gaćina
- 15. 01. 2024 ob 02:38
- Prebrano 243 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 233.96
- Število ocen: 12