mogoče, noče zbuditi duše pesnika, na koncu.

medtem, ko mi budnost in svet govorita, da sem, da sem vse, mi grob govori , da sem nič, da je vse privid.

prebuditi se je potem lahko dvoje. 

vsak po svoje rešujemo to težavo. pesem se mi dopade, pesniško je morda način kako človek biva na tem svetu. toda, ali se v to prebudi, ali, kaj sploh še predre zid naše trdosrčnosti in naveličanosti je drugo vprašanje. kdaj umetnost ali lepota narave še privede do katarze?

lep pozdrav, Blanka,

m.

Blanka, nekaj je v tem ...

miko~ Hvala za lep in pameten komentar.

L.p. in lep večer 

D. B. 

damjana ~Me veseli.

L.p in lep večer tudi tebi želim. 

D. B. 

včasih tudi pesniku malce zadiši spanje ... lepa pesem

Lep pozdrav, Dejan

Dejan Bosil ~ Ja res. Tako kot vreme, ki je vsak dan bolj zaspano...

Hvala in lep pozdrav 

D. B. 

Lijepa, romantična poezija, Blanka.

"Pesnik spi in oblak 
na to nočno sliko 
nariše svoj prvi verz."

Lp, Katica

Katica Badovinac ~ Nekako mi je nebo iznad Brijuna poslalo ovu pjesmu, gdje sam bila 31.10. kada bi moj pokojni otac imao 73 godine. (bio je Titov mornar od 68-70 godine na Brionima) I tamo je bilo malo sunca, kiše i dosta jakog vjetra. Toliko da su otkazali trajekt u 16 sati za Fažanu. Ali nisam požalila što sam otišla na onaj kasnije u 17:30 jer je noćna slika s trajekta bila čarobna. Ona narančasta linija sa svjetlima Brijuna. I na nebu dva oblaka koja su se spojila i napravila srce između...

Uvijek mi se dogodi da vidim neku pjesmu ili da je odem pogledati. Čak i od nekog drugog. A vidim i vašu Svjetla Raguze ovog ljeta s tvrđave Lovrijenac. Tu prekrasnu noćnu panoramu Dubrovnika, koju ste tako čudesno i precizno zapisali. 

A... Ima nešto u svemu tome. 

Lijepo vas pozdravljam. 

D. B.