Rekla sam ti

ali bolje da zapišem

ne nerviraj se oko perifernih stvari

centar svega je život

i u njemu kanim

biti tvoj poluprečnik

pij lekove na vreme

spavaj

smej se

šali se na moj račun

raduj se sitnicima

i počni već jednom da piješ vodu

moje gorsko oko

jutros su naša dva goluba

opet bila na krovu

ljube se godinama

zar ne misliš

da bi im konačno trebali darovati imena

kao što oni nama

perjaju

dobra jutra i večeri?

slušaj pukni zoro

dok putujemo ka sedokosoj mami

i plačemo za plavokosom

spavaj na mom ramenu

nedelja je

neka se i misao odmori

Rekla sam ti

ali bolje da zapišem

svađaj se sa svojim ekserčićima

koji neće da se ukucaju pod uglom koji ti želiš

sa stolicom koja neće da se sklopi

prgavi se

besni

budi lud kao što znaš

tvdoglav do pedeset čvoruga na glavi

dovedi svaki ćoškić do savršenstva

mudruj o visokotoncima

kvalitetnom zvuku do besvesti

i dalje ću te gledati

kao da sam zalutala na predavanje nacrtne geometrije

meni je dvokasetaš

alfa i omega

hvali kako dobro kuvam

spašavaj slike koje bacam jer su meni grozne

zakači je na zid dok se mrštim

tebi je uvek sve najlepše

podnesi petnaesto snimanje neke pesme

prekidaj sve radnje

dok pričam kako sam konačno naučila

kako pravilno da nanesem alajner

izdrži moje

danas sam tako ružna

i šta sad da obučem

koliko će stepeni biti sutra

gasi sve, grmi

ubeđuj me godinu dana da treba

da se odazivam na pesnik

grantujem opet ćemo se svađati

opsuj moju zimu

al' opet sa oluka unesi prve pahulje

objasni mi da drvo ne može da preživi

na mom radnom stolu

al' opet ga posadi

kritikuj zabrinuto moje umorno lice

al' opet ispruži ruke za tame i strahove

moje gorsko oko

šokiraj sve potezom

našao sam ljubav i odmah dobio sina

krivite me udruženo

kad padne neka loša ocena

udomite krišom još neku mačku

iako gunđam

mačka samo preko mene mrtve

neka ti opet kažu

da se to tako ne radi

pitaju da li si lud

potvrdiću da jesi

i krotićemo život opet onako

neuklopljeni u standarde

Rekla sam ti

ali bolje da zapišem

pij lekove na vreme

počni već jednom da piješ vodu

i nikad mi više ne priređuj iznenađenja

sa hitnim plavim srčanim svetlima

u kojima

ulica postaje želatinasto crnilo

i nestaju mi najpre noge

nedelja je

moja misao ne zna da odmara

moje gorsko oko

Jelena Stojković Mirić

09.2023.

Jelena Stojkovic Miric