zabeleženo je
da sam prvi put viđena
na ne strani sveta
s dubokim ožiljkom ponad leve obrve
rh negativna

bila je nestašica ustaljenih grupa
s trpeze sam uzela
novotkriveno stoprocentno ne
išlo je ispred mog prvog pretkoraka
ušunjalo se u stabilan korak
i nije odustajalo od mene
ni kad sam bezuslovno
kapitulirala pred svojim telom i dušom

/ponekad iz besmisla viri trunka smisla/

kad mi je Klimt
zlatnim listićima oslikao zglobove
negirala sam
po navici autosistema
inficiranog destrukcijom

pokušala sam da se progutam
grlom mržnje
/nisam uspela/
na opštu žalost sejača zaraze

/mrzeti sebe je zločin prema svetu/

zabeleženo je
da su me jaki eho talasi davili
da su mi
stopala bila prepuna glasovnog trnja

teško je pronaći energiju
preobraziti se u goluba
/varka je da te neće gađati kamenom/
divovskim dahom konačno postati beli oblak
dovoljno
dovoljno dalek

/naprosto sam od postanja nemoguća/

vidiš me kako šetam ulicom kao strankinja
dozvoljam sebi amneziju jezika
hranu za lagani prolazak kroz dan
/uši se ne lome
duša se regeneriše/

nećeš me zateći nadvijenu
nad starom pisaćom mašinom
uvek će mi iz pora ispadati ispisani atomi
prerušeni u galaksije svitaca
/pointilistilizam u ramu nepreglednih polja lavande/

zabeležen je dan
kad sam postala ništa
dok su me brisali finom mikrofiber krpicom
sa stalnih postavki
izbila je pobuna boja
/predvođena plavičastim neko-nešto/

zabeležen je čas
svanuća epskog
zabranjujem sebi
menjanje pigmenta očiju
načina na koji hodam, cvrkućem, smejem se,
stavljam kosu iza uha

izgubila sam iz vidokruga atlase
jezika koji umrtvljuje ono poletno u meni

čitaj me kako god hoćeš

dozvoljam sebi opstanak
sa neznatnim izmenama
previše je trovanja iz korena

/naprosto sam od postanja nemoguća/

Jelena Stojković Mirić
(iz rukopisa)
2023.

Jelena Stojkovic Miric