Bog dejan,

nemogućnost spoznaje
jedina konstanta

zvuči suviše beznadno .

pa matematički pokušajmo za početak konstantu zamjeniti za varijablu

Spoznaja nije u sferi vjerovanja*, nego u polju iskustva*,
a iskustvo temelji u većoj meri na praksi, a u manjoj mjeri na mišljenju.

DA LI VERUJEŠ ?

ajde čujemo  se                         Ra.j.     

ps: * i nije u relativnom, nego unutar Apsoluta

"Sve teče, sve se menja," dakle promena (varijabla) je jedina konstanta. 

Postoji vančulna spoznaja koja je izvan i iznad iskustva; kada dođemo do (hipotetičke)  granice mišljenja uvek ćemo POMISLITI da li postoji "nešto" izvan toga. Nepromenljiv je u stvari tok naših misli ...      

Zagonetno napisana pesem.

 ... to je stanje iskanja in ko tega ne najdemo, potem pride odrešujiče verovanje ...

Nada, potrebno je najti, ker verovanje je slab (kavni) nadomestek izkušnje.

Dejan, razmišljaš u pravom "pravcu", jedino što ja svrstavam vančulno spoznaju u kategoriju iskustva, direktno iskustvo.
A granica mišljenja je iskustvo Tišine, putem koje svane spoznaja. U tome je sva suština i kraj traganja mističkog "svetog grala" - onaj koji je bio zbunjen mislima, spoznao je sebe.....N...A...P...O...K...O...N

Miko, reka je super prispodoba; je hkrati ista in vendar vsak hip drugačna.

Val in ocean pa je moja najljubša analogija, ker pojasnjuje samo naravo življenja v prehajanju med Absolutom in relativnim,
s tem da relativno nikoli ne izgubi svojega bistva (voda je voda)

mislim, da da dejan ni agnostik, vsaj ne tipični. preprosto se nismo sposobni sprijazniti, soočiti se, sprejeti neko dejstvo, saj bi z neko stvarjo zaključili in našli mir, šli naprej. spoznanje je ljubezen, istovetnost subjekta in objekta spoznanja, nikakor pa ne morem reči jaz sem bog, ker v slednjem ni preobrazbe, ki spoznanje je.

nespremenljivo spremembe, konstanta je ravno to, da je premena, da reka je reka, in bi lahko rekli niti niti, vstopam ali ne vstopam. nisem tisti od včeraj, toda, tudi nekdo drug nisem.

slovenske besede za jesnost(ja sam od prije avrama) ne poznam. morda samost.

izkustvo transcendentnega, v kolikor obstaja, je življenje samo. itd.

lp

Agnostik ili skeptik, verovati ili ne verovati, konstantno ili promenljivo ... samo su proizvod ljudske misli (jezika). 

Večno je jedino ono što misli o večnosti (ne ja kao subjekt već apsolutni duh u metafizičkom smislu).

Ipak je ovo samo pesma nastala spontano a ne nekakav uobličen, sistemski uređen i utvrđen pogotovo ne dogmatski skup mišljenja i uverenja (kao što bi to bile nauka, filozofija ili religija).  

Prav zastavljanje vprašanj je najpomembnejše, ker predstavljajo vprašanja iziv. Odgovori so veliko bolj subjektivni, so iskanje poti, za katere pa vemo, da ima vsakdo svoje izhodišče. Cilj poezije pa je, da pušča široko odprta vrata razmišljanju. Čestitke!

Milan Ž. 

Hvala gospodine Milane. 

Dejan je pjesnik duboke nutrine, koju i sam posjeduje. Svaka rasprava s njim znači još dublje propadanje u središte Svemira koje ne postoji. 

Deki, veliki pozdrav!

Hvala Nikita; baš sam se pitao - gde ste Vi a uvek ste rado čitali i komentarisali moje pesme :) 

...ostaje nemogućnost spoznaje. I ta me je (ljudska) ograničenost zadržala u potrebi ponovljenog hoda kroz ove verse vrijedne svekolike pažnje.

Pozdrav i poštovanje, Dejane.

lpm