C'EST LA VIE

Razmišljam...
Možda sam ja jedna
od nepopravljivih budala
koje pazeći da ne gaze tratinčice
osvajaju pedalj po pedalj
novonastalog ludila!
Možda sam prikriveni promašaj
Ili mi je Bonaparte onako nizak
bio daleki rođak
i u naslijeđe mi ostavio
pohlepu za dodirom!
Možda se baš zbog njega
okrećem i sama za
prirodnim plavušama
i fićukam kao
nadobudni deran!

Možda se zbog toga
dajem vojnicima
za porciju graha
očekujući zauzvrat
toplinu vojničkog šinjela
i zvuke koračnice
dok ljuljamo krevete
umjesto uspavanke!
A možda imam
i debeli dosije
iako nisam puno puta
privedena,
samo glupo zavedena
(osjećajem manje vrijednosti).

Prebrojavam
ovce i vukove...
Koliko ih je do sad prošlo
kroz moj život
i moje snove?
Jesam li im dala svima
istu šansu,
da me bar malo upoznaju
i da znaju da nisam (svojevoljno) laka.
I da dopuštam
kad me prigrle kao svoju
i priviju na grudi,
začnu dijete u meni
neokaljano i sveto
dajući mu ime-
C'est la vie.