Grebe me život u potiljku ali mu reči ne razaznajem
možda se izlijem u drugačijem nebu

još uvek se uspevam nasmejati
ali – nećemo doživeti
odseca mi osmeh u pršljenu

(nećemo doživeti odlazak na Kubu
obale da nam penom sažvaću stopala
nećemo doživeti obale Irske da nam oči napune zelenilom
nećemo doživeti hirove
kuvanje ručka bez preračunavanja
nećemo doživeti bespakosni svet
nećemo
još koliko nećemo

nismo doživeli odlazak u u Aleksandrijsku biblioteku
nismo doživeli da nam povežu trake na rukama
eksperimentisanje po tkivima
silovanja i porađanja
nismo doživeli da nam uguše celu porodicu
lutanja bez igde ikoga, preispitivanja
nismo doživeli da nas sprži Popmeja
grudi da nam otkine par spratova dok otvara se zemlja
nismo doživeli Hirošimu
glavu na žrtveniku Maja
nismo doživeli da se rodimo bez ruku i nogu
da ne čujemo nikada zvuk i pesmu
nismo doživeli da rodimo se slepi…)

Grebe me život u potiljku ali mu reči ne razaznajem
možda se izlijem u drugačijem nebu

još uvek se uspevam nasmejati

ali – nećemo doživeti

odseca mi osmeh u pršljenu

Jelena Stojkovic Miric