UMESTO EPITAFA
Nekako mislim
ako sutra umrem
(a star sam i bolestan)
da li ću ikom nedostajati
da li će neko reći
živeo je kako je živeo
rodio se star
a umro mlad
živeo predugo za pamćenje
živeo prekratko za htenje
Nekako mislim
ako sutra umrem
(a dosta mi je života)
da li će se iko zapitati
zašto sam uopšte živeo
i šta sam ja to ustvari hteo
znam da neće dunavske topole
šuštati zbog mene
(one šušte bez razloga)
i znam da neće Dunavac okopniti
zbog jednog probisveta
alamunje svetske
Nekako mislim
kako bi bilo lepo
na dan kad umrem
da negde procvetaju beli krinovi
onom samo njima znanom
belom svetlošću
i da me nekako stigne
talas sa južnih mora
topao i blag
baš takav kavim ga pamtim
da me preplavi osećajem slobode
i ljubavi
i još mislim
kako bi bilo lepo
da ja sve to vidim
i da odem spokojan
u svoje pesme
u svoje snove
u svoju sudbinu
Milene, divna pjesma. Nema se što dodati nakon ovih lijepih stihova, osim da čovjek poželi da i sam osjeti taj spokoj.
" i još mislim
kako bi bilo lepo
da ja sve to vidim
i da odem spokojan
u svoje pesme
u svoje snove"
Svako dobro i lijep pozdrav, Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 25. 05. 2022 ob 12:50
- Prebrano 477 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 138.97