POSETA MAJCI U IZBEGLIŠTVU
Ovih burnih dana ja posetih majku,
Tu nevinu žrtvu prisilnih seoba;
I u tuđoj kući, nju, brata i snajku
Zatekoh gde tûže zbog prošloga doba.
Imala je majka svega, mili dome,
I žita i blaga, a sad... šta je ovo?!
Sve je ostavila a da ne zna kome,
Pa sad mora, stara, početi nanovo.
Iznad dostojanstva zloba se vaznela –
Stisnjena pesnica u svetskih moćnika.
Dela im se vide: oluja raznela
Siledžijskom rukom naslikanih slika.
Umesto da idem kud bi srce htelo
I da ne poželim nikad blago veće,
Preda mnom je evo nepoznato selo
Kog su napustili ljudi iste sreće.
Kuće jesu lepe, predivni predeli –
Pred okom lepota ne može se skriti,
Ali šta to vredi kad mi srce veli:
Ovo nikad neće moj zavičaj biti!
Zavičajna čežnja u svakom se budi,
Doduše oprezno,jer ta rana peče.
Svi smo bili hrabri k’o odrasli ljudi
Mada kriomice i suza poteče.
Sedeli smo tako do kasno u noći
I pričali dugo uz plamičak sveće;
Tešili se nadom da će muka proći
A svi dobro znali: ne može i neće.
Iznad majke lebdi briga za svakoga
I svakom detetu poruka je ista:
Očuvati slavu i veru u Boga,
Jer glavno je: duša, bezgrešna i čista.
„Biće dobro“, reče na rastanku glasno,
Jer pravu istinu srce joj je skrilo;
Ali u očima ja pročitah jasno:
Nikad više neće biti što je bilo.
1996.
Gledajući tužne slike ovih dana,
zaboli me stara rana...
Maki
Maki, stihovi na koje čitatelj mora zaplakati, dodirnu ljudsku dušu tamo gdje najviše boli. Neke rane nikada ne zacjeljuju ostaju krvariti čitav život i izvrsno si to dočarao ovom divnom pjesmom. Koliko je lijepa toliko je bolna i tužna. Bravo, Pjesniče!
"„Biće dobro“, reče na rastanku glasno,
Jer pravu istinu srce joj je skrilo;
Ali u očima ja pročitah jasno:
Nikad više neće biti što je bilo. "
Lp, Katica
Katice, hvala za dirljiv komentar! Šta reći, a da ne ispane kuknjava nad sudbinom? Kamo sreće da nisam imao inspiraciju za ovu pesmu, ali eto, od sudbine se ne može pobeći. Gledajući tužne sudbine izbeglica, posetih se starih rana. Četiri godine su moji najmiliji bili izbeglice... No, vreme leči sve rane.
Lp, Maki
Maki, zgodovina je očitno slaba učiteljica, le kdaj se bodo te norije ustavile?
Lep dan ti želim,
Stojan
Maki, kad se najgore slike ponavljaju, a najbolje u čovjeku nestaje.
lpb
Usoda (ali prekletstvo uma) je, da
veliko ljudi iz vsake pozitvno mišljene stvari naredi, kreg, fovšijo, tekmovalnost, vojno, trpljenje ..., skratka katastrofo.
Kako je do tega prišlo ...
... tukaj pa nastopi morala!
Lp, Marija
Na žalost se zgodovina ponavlja, toda vsakič na bolj grozovit način.
Žalostna pesnitev, a še kako iskrena in resnična.
Lp, mcv
Sojan, hvala za dotik. Kakšna je učiteljica zgodovina, vidimo pogosto - običajno vsakič na drugem koncu sveta.
LpM
Branka, hvala za komentar. Ko ima iskustva te vrste, zna da je najteže pisati istinite pesme. Onaj ko je rat gledao samo na TV, može biti srećan, i ne treba žaliti, ako mu sve baš i nije jasno. Ja, možda naivno, i dalje verujem u dobrotu ljudskog srca.
LpM
Marija, hvala za dotik. Strinjam se: morala! To pa je podobno kot bogatstvo: eni ga imajo veliko, drugi malo manj, tretji so reveži... No, slednji so dostikrat bogati duhovno.
LpM
Modricvet, hvala za dotik. Res se, zgodovina se ponavlja. Je pa tudi res: čim bližje meni (komurkoli) - bolj boli. "Srajca je bližja kot plašč".
LpM
Pesem, ki priča o neskončnih posledicah zablod oblastnikov, ki jih morajo nositi ljudje, ki bi radi samo v miru živeli ... čestitke,
lp, Ana
Maki, čestitam na Podčrtanki. Još jednom bravo na krasnoj poeziji!
Lp, Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 15. 03. 2022 ob 17:29
- Prebrano 640 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 255.27
- Število ocen: 12