progresija tmine
lijeva polutka moga uma
stratište je punog mjeseca
i kiša zla koje natapaju
depresije likvora
parasakralnog krajolika
nisam dostojna unići
pod vjeđe
tog sumanutog doma
i piti tminu fundusa
oka iz kojega sam vjekovito izgnana
krijem se među beračima kamena
među sijačima jalovih skrotuma
u procjepu primarnoga straha
iz čijeg ejakulata kapim
sva tako prezrena
oseka je
i suluda povlačim svoje halje
preko gnijezda mrtvaca
u kojima preobraćam
med na mrak
niti ja od smrti
niti smrt od mene
da bi jedna
ona druga bila
zato
kad zatrudni mnome
kada zatrudnim njome
pobacimo jedna drugu
u isti porođajni sat
Poslano:
11. 12. 2021 ob 18:37
Spremenjeno:
11. 12. 2021 ob 18:39
i piti tminu fundusa
zato
kad zatrudni mnome
kada zatrudnim njome
pobacimo jedna drugu
u isti porođajni sat
Jedinstvena, neponovljiva.
Stotinu puta opetujem: briljantno!
Nemjerljivo je zadovoljstvo moći te čitati, draga nikita:)
Pozdrav,
mp
ko že mislim
da me ne zmoreš položiti
v še mračnejšo temnino zaobzorja
... in me
Kot bi bolečina zadobila telo in plesala svoj srhljivi ples, taka je ta pesem ... čestitke,
lp, Ana
Svit, Mirko, Igorj, Ana, hvala!
Poslano:
19. 12. 2021 ob 10:55
Spremenjeno:
19. 12. 2021 ob 10:56
Nikita, navdušiš me z vsako novo pesmijo.
Odlična, bravooo!
Lep pozdrav in vse dobro ti želim!
Marija
Ps.: Jur tebi pa hvala za prevod. Veliko lažje mi je razumeti.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 11. 12. 2021 ob 14:42
- Prebrano 806 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 276
- Število ocen: 11