drže svoje žrtve u belinama, falus im je na krivom mestu, dupe uz peć.

Ima tih pesnika, ima,

kao što ima njihovog ćutanja dok sve gori a decu im odvode u kurvarnicu na Dođem ti.

Ima zaista tih pesnika, nego kako:

svakog dana nasmejani šetaju po žiletu na tuđem vratu

i nikada ne naprave neoprezan korak u sitničavu istinu

(kako se samo jebu, kako ih dobro jebu, kako se po meri nekom jebe za njih),

ali niko da im nesrećnima kaže:

jednog slavnog juče vetar je od smrada okrenuo glavu

i ludak skrenuo pogled.

Iz rukopisa

Vladimir Vuković