RAZBACANKA ZA J.
J. MEĐU ŽICAMA
J. je bila vivace, ali je
munja rascepala stablo.
Ona je iskakala kroz prozore
(tiho, tiho) i zalivala oblake
duboko pod dojkama:
J. je grizla metak
dok je nosila decu vekne
pod grmljavinom šinjela.
Ona je suzama zalivala koren:
njeno jezgro nije htelo da skonča.
Živeći dugo u žicama,
šaputala je:
presto, presto, boli me kosa,
i vid me peče.
J., moja J., grave, ma non troppo,
tepala bi smrt.
Heraklit joj je nešto šapnuo:
među knjigama bledim
našla me dok sam pevao kružnoj
kiši:
lento, larghetto, tužna vodo,
i poslala mi vatru.
Više se ne može reći,
allargrando je među žicama,
i J. govori u snu:
tempo primo,
tempo primo.
UVEK MANJE OD BIĆA J.
Vidim po očima,
dragi su ti lenji dani:
ljubav šeta ivicom kiča,
ljubav se diše.
Poezija – sveta lakrdija za neiskazivo.
Ipak, šta bismo jeli
dok se klate vrata frižidera
a pas je pred vratima?
Ti kažeš: Idi,
„mesec je nad izbom”.
Vidim po spuštenim dlanovima,
potrebni su ti lenji dani:
kada je ljubav zaboravila okapnicu
i nema dvostrukosti.
Sada je poezija lakrdija za tragičnost,
nema Julije, Barbare,
samo naša obična imena.
Neka ona stane između kriški.
Zoveš je,
na uvređenim šapama stiže.
Uvek manje od bića, J., manje od peska.
Poezija je druga glad no napišimo je sa P
još ovaj put.
KAKO J. POSEĆUJE DALEKA MESTA
U našoj kući nema brava
i vrata su otvorena:
ona šeta, šeta, šeta
kao vetar, vetar, vetar,
zaspi i budi se za stolom
za kojim je kiša,
za kojim je sunce,
i vrtovi pakla
i vrtovi raja:
na sredini negde –
između šećera i soli.
PRELUDIJUM ZA DAN U ŽIVOTU J.
Subota je, beli šabat.
Dlanovi će ti vidati,
dizaćeš nemoćne da se nasmejete smrti.
Zaista, J.,
ako ti iz kažiprsta nikne raspeće
znaćeš da nije uzalud:
u sirotim kućama izrašće maslina.
Subota je radi čoveka, piše, a ti
beli šabat u običnoj haljini.
Požuri, gozba čeka:
ja bih da se danas nasmejemo smrti.
KADA J. NEŠTO BOLI
ona boji nokte u crveno,
sagne se tiho u korenje:
u obećanu zemlju
i četrdeset godina puta
pa vrisak okrene naglavačke
i grebe nebo dok ne poplavi,
progrize tlo do magme,
ma tri puta oko Jerihona
i zauvek na stubu ako mora,
tada se smeje, tada plače
i ja znam:
J. ima zube za ljubav,
J. boji nokte u crveno
za sve koje voli.
KADA J. SPAVA; POGLED SA TERASE
U očima grad je zaboravio kosturnice,
ulice koje gore:
tu Sv. Jovan Šangajski pribira decu sa đubrišta.
U očima su ptice, vatre pod kapcima,
a jedno drvo je zeleno i ima ruke.
Zenice su nad ovim jutrom,
danas su zvonici njena reč u snu:
ja je spuštam u levi džep
i zaboravljam.
J. NIKADA NIJE ZNAČILO JESEN
Šta je bluz, Rahmanjinov, u tresku aprilske kiše,
šta stara krv i kosti ispod kaputa Emili Bronte?
Reka, dah i čudne istine?
Smešna imena su za strašne stvari.
Ostrvo drhti nad srećom kroz dan
i krvavim cipelama hoda preko vode
do krila što se tebi otvaraju u gluvi čas.
Perje neće pegavo lišće:
J nikada nije značilo jesen.
ZAISTA, J., UVEK SMO TU LJUBAV HTELI
kapke nezašivene, nezaštićene uši,
dva Lotreka gola na svetlosti, zar ne,
mi smo konkavno-konveksna sfera rana
i porekla što nas pravda;
zaista, samo smo hteli ljubav slepu
zarad vida (hiljadu prkosa, zvezda gornja),
seti se
kako kao oglav peče tuđa ruka, a ipak uvek,
uvek smo želeli konja.
Odlično razbacano. Čudovito!
Lp, m
Hvala puno, Miko. Lp :)
Fantastično! Čestitke!
Lp! Jošt Š.
Hvala ti puno. :) Lp
Fascinantno!
Hvala za užitak čitanja.
LpM
Hvala puno. Lp V. :)
Bravo, bravo!!! Razpršene pesmi v čudovito celoto (*_*)
... U našoj kući nema brava
i vrata su otvorena:
ona šeta, šeta, šeta
kao vetar, vetar, vetar, ...
Lep dan ti želim, Marija
Hvala od srca, Marija. Lp :)
Toliko poetične čistoće! Kapa dole, Pjesniče, i duboka zahvala što s nama dijeliš svoja umijeća. S radošću ih čitam.
Budi i ostani dobro!
Hvala od srca na lepim rečima i veoma mi je drago što ste tako doživeli pesmu. :) Budite i Vi dobro.
Lp V.
Na tom portalu smo većinom prihvatili neko nepisano pravilo, da se tu međusobno ne persiramo. Iskreno se nadam, da to ni za Tebe ne predstavlja neki problem ;-).
Uz veliko poštovanje, srdačno Te pozdravljam i molim da me ne persiraš. Važi?
Nema problema. Hvala ti. Od sada smo na ti. :)
J, kot bi se izvila iz glasbe in njenih različnih tempov, iz žice in krogel, pa tudi iz povsem intimnih reči, kot so poezija, okusi, občutenja - skozi cikel pesmi se razgrinja neka posebna dvojina, ki je lahko tudi notranje doživljanje p. s. - čestitke,
lp, Ana
Hvala od srca, Ana, na ovom sjajnom prikazu. Lp :)
ČESTITKE, VLADIMIRE !
lpm
Hvala od srca, Mirko. Lp :)
Hvala Vam od srca. Ovo je divan gest. Moje poštovanje!
Čestitke k izboru cikla za tujejezično pesem jeseni 2021 z utemeljitvijo uredništva:
Razbacanka za J. je cikel osmih pesmi, ki jih odlikuje vrhunska pripovednost, polne so svežih in rahlo enigmatičnih podob, a kljub kompleksnosti in prehajanju med pesmimi cikel lepo teče. Ritem je pomemben element cikla, kar je še posebej nazorno v prvi pesmi, kjer je tudi imenovan (vivace, lento, tempo primo) in temu ustrezno stopnjevan. Omenjanje mojstrov umetnosti (in) življenja (Heraklit, Rahmaninov) dodaja plasti v pesmi in poudarja avtorjevo zavestno vpletanje v filozofska, glasbena in druga spraševanja. Prvoosebno nagovarjanje J. pa cikel prestavlja iz občega in modrostnega v osebno in ranljivo. Središčno za vse pesmi, kot tudi tisto, kar jih povezuje v cikel, je skrivnost anonimiziranega J. -- po eni strani osebe, po drugi eteričnega izmikanja skozi izrekanje o ljubezni, smrti, odprtosti, bolečini. O J. izvemo, da se sprehaja kot veter, da praska nebo, dokler se ne obarva modro, da govori v snu,da ima zobe za ljubezen... J. predstavlja več od same sebe, čeprav ni jasno, kaj vse: "J nikada nije značilo jesen". Zato učinkuje kot subjekt, ki se sprehaja skozi pesmi, te pa se o njej izrekajo. Ali pa kot središče, iz katerega pesnik piše, s katerim se pogovarja in ga naslavlja, preko njega obenem upoveduje svoj odnos do stvari, do J., tudi do poezije. Pesnik živo opisuje medosebne odnose, govori o konkretnih stiskah, vpleta sebe in svoj odnos z J., vse to pa je začinjeno z ganljivim opisovanjem J. kot poosebitve gracioznega in ljubezenskega, zato jo bralec hitro začuti in vzljubi. (Luka B)
Hvala Uredništvu na ovoj velikoj časti. Hvala i na izuzetnom prevodu. Izuzetno sam zahvalan. Moje poštovanje.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vladimir Vuković
- 14. 11. 2021 ob 18:47
- Prebrano 1679 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 189.95
- Število ocen: 8