ŽIVOTNA PRIČA PESNIKA
Govorila si, mila mati:
„Budi vredan i marljiv,
slušaj učitelje,
radi pošteno i samo pošteno
i sve ćeš u životu imati“.
Da li sam onda ja kriv
što sam tako u život kren’o?
Ispunjavam tvoje želje
ne menjajuć’ života cestu.
O, dokle ću tako ići?
Ja, u stvari, tapkam u mestu
a drugi prođoše; ne mogu ih stići.
Za mnoge znam: nekad su zadaće krali,
testove radili na tref
za neke mršave dvojke,
a sad ih ništa ne brine
jer su dobro znali
unovčiti pameti plitke.
Svaki drugi je nekakav šef,
na kontu im velike brojke,
i uz pozdrav nude vizitke
iz metalik limuzine.
Da, listić pod nos ture,
ponekad i prozbore koju:
„Gde si? Šta ima?“,
i već dalje odjure.
Poneki i zna šta je rima –
spomene temu, valjda reda-radi.
Sve je to, kaže, divno,
ide ti k’o po loju
al’ je malo produktivo.
Oprosti žurim – i dâ se u trk.
A drugi, dok vizitku vadi,
kaže da brine za me,
a za pesme skreše u brk:
„Mlaćenje prazne slame!“
I sve tako, i sve tako...
Za uspeh nisu potrebne petice;
dovoljno je imati vešte laktove,
al’ glavni faktor je svakako
uticajni tata, stric il’ tetice.
I nisu to nikakve mudrosti nove
kad se kaže: dok je tatâ
biće konjićâ od čelika,
a bogami i silnih kvadratâ.
* * *
Prošle su mnoge godine…
Redom nas je pokosila smrt –
ama baš nikom' ne oprosti.
O nama jedino još brine
podzemni kopač krt –
neumorno prevrće naše kosti;
drugi ne pamte naša lica.
Moj je duh ponosan na me:
mrtva je svaka obrt,
a iz moje prazne slame
izleću jata zlatnih ptica.
Natresel si nam nekaj zelo zanimivih opažanj na premici življenja, poet Maki, ko si takole tankočutno prisluhnil svojim mislim. In taka rekapitulacija vsega tistega kar leži na duši in srcu, se te najbolj dotakne v tem čudovitem gvašu jeseni ... :-)
Meni že davno dodeljeno najnižjo oceno, sem si v tem komentarju pod tvojo pesem drznil dvigniti na 50.
Pa naj te razveseljujejo sončni dnevi,
Sašo
Hvala za diven komentar, poet Sašo. Nekako imam občutek (skoraj sem prepričan), da večina, ki se ukvarja s pesnenjem, ima iste "težave". No, ali so naše težave, ali nekoga drugega - to je diskutabilno.
Lep jesenski dan!
Maki
P.S. Kar zadeva ocen - ne splača se sekirat!
Koliko resnice v tej pesmi, Maki, koliko resnice... :)
Bravo!
Legy, hvala za dotik! Ja, ne preostane nič drugega, kot - nositi svoj križ!
Pozdrav iz Ljubljane!
Moj je duh ponosan na me:
mrtva je svaka obrt,
a iz moje prazne slame
izleću jata zlatnih ptica.
Maki, življenjska dejstva, ki so nekako utonila v pozabo.
Lepo bodi, Stojan
Stojan, hvala za komentar. Vidim, da razumeš dejstva. Vse pesniške zgodbe so podobne. Je pač tako, usoda.
LpM
Eeeeeeee..Maki, tko te je naljutio? Samo polako pa sigurno i da se možeš pogledat u ogledalo i biti ponosan sam na sebe. A itekako možeš biti ponosan, jer si veliki čovjek i veliki pjesnik.
Budi mi dobro.
Veliki pozdrav i lijepo sanjaj!
Katica
Eheee, Katice!, ne da su me naljutili, nego ljute sve poete, i dalje ljute. Ali to su fakti, činjenice i mi tu ne možemo ništa promeniti. Možemo samo njihov pohlep iskoristiti kao nadahnuće za pisanje, nikako za kopiranje istih. Mirnu noć.
LpM
Tudi moja mama je tako govorila.
Lp, Ivanka
Hvala Ivanka! Mame že vedo!
LpM
Pesem - zgodba življenja, ki je tako znana, pa vendar vedno sodoživljana ... čestitke,
lp, Ana
Čestitke na podčrtanki, Maki!
"Moj je duh ponosan na me:
mrtva je svaka obrt,
a iz moje prazne slame
izleću jata zlatnih ptica."
Lp, Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 27. 10. 2021 ob 10:36
- Prebrano 803 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 247.13
- Število ocen: 14