IDILIČNA CRKVA U ŠUMI
Jutros pođoh do tvoje crkve,
zaboravljene u tamnoj,
prohladnoj šumi.
Jer, život mi se učinio
kratak, nedorečen
po hotelskim sobama
što odveć liče
jedna drugoj.
Čak su mi do pred zoru,
pevale praznične ptice
iz snežnih šuma i lovci se oglasiše;
preskačući bistru reku
(s kamena na kamen)
što pod prozorima, veselo šumi.
U tvojoj tek crkvi
ne osetih ni zvuka ni tišine ...
Već zatekoh gde vlada
(kao i hotelskom sobom),
uramljeni muk, šuplje praznine
ili sam u stvari ja poneo
gorki, usamljeni duh sa sobom;
kad sam jutros pošao
do crkve?
Jedino videh uzidan oštar, hrapav,
nazubljen kamen;
izvađen iz one iste reke
što pod prozorima,
radosno šumi ...
Izvanredno! Bravo Dejane!
Hvala najlepše :)
Všeč mi je to prehajanje pomena kamna (prečkanje reke, zid; gladek, oster kamen) in razpoloženje, ki ga p. s. nosi s seboj ... čestitke,
lp, Ana
Hvala najlepše :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: dejanivanovic
- 24. 09. 2021 ob 19:06
- Prebrano 399 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 97.26
- Število ocen: 4