Nikad ja nisam bio jedan od onih
što piju loša, kisela vina.
Ja sam, čovek, gospodin!
Кad pijem ja čašu ljubim
kao usne najlepše žene.
Vino mora da klizi niz grlo
kao poljubac, glatko kao svila
I bude snažno i strasno,
da usne trnu od njega.
Da u stomaku osetiš ljubav!
Кao kad zatrepere leptirići
zbog pogleda na uzvraćen osmeh.
Кad pijem vino, čašu držim
kao srce na dlanu
pre nego ga predam voljenoj.
Uzimam mali gutljaj, zatvorenih očiju.
Previše vina odjednom
raspali vatru koju nosim u krvi,
pa prebrzo sagorim.
Omirišem ga, kako kad voljenoj
stavim nos u kosu i udahnem duboko.
Napunim pluća ljubavlju
Pa zadržim dah,
da moje telo upije što više mirisa.
Poslednji put, mirisala je na tamjaniku.
Vino i žena, stvaraju tajnu.
Moje je da tajnu čuvam
a njeno da sa vinom boji moje reči.
Crvenilom rubina
ili mehurićima šampanjca.
Nikad ja neću biti od onih
Što piju loša, kisela, vina.
Od tih se vina, kažu, laže!
Ja sam, čovek, gospodin.
u vinu uživam kao što uživam u životu,
i ništa polovično ne radim
Zato ni vino ne kvarim vodom.
Vino se pije čisto.
Кao istina koja se krije u njemu!
Jer, pobogu,
za nas koji znamo, vino je kao poljubac.
Ako ne prija odmah, neće ni kasnije!
A ja, ja ne ljubim da prođe.
Ljubim, samo kad volim.
A volim. Žene i vino!
Jer, to je tako normalno!

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)