Pesem.si - brankicab - FANTOM - (Lazar Popov) Uz nježan osmijeh me nahranio bobicama iluzija i postao

FANTOM

Uz nježan osmijeh me nahranio bobicama iluzija i postao razlog da živim.

Paučica je napravila štrik između dvije grane uvrijeđene trešnje

Čas su sijevale munje, čas je sunce

natapalo razderana strništa. Nisam izdržala, umrla sam.

Vrijeme je da razgovaramo o duševnoj bolnici

Umotana u čistu posteljinu plešem po ugaženim stopama na obali Baltika.

Izbjegavajući slomljene školjke, istovremeno se smijem i plačem

razgrćem obzor, psujem, skupljam se u točku nagriženih usana i slušam

zvižduk krovnih greda prije eksplozije. Moj drug Lazar voli

grozničav pogled i svoju Veneru. Pričala sam mu

o osjećaju sigurnosti. Smijao mi se. Znam da se smijao. I plakao, i razgrtao obzor, i psovao,

pitajući:“ Zašto pobogu trebamo izvjesnu zbilju? Zabavnije je ovako s pjesmom u grudima.“

„ Hoće li se skotrljati kroz zube?“. Kaže: „manje je važno, samo nek' nadire“.

Bila sam poremećena

simetrija. Bila sam noćni radio koji nije stigao postati pjesma. Bila sam živa

vatra, poput bilo koje druge vatre u koju može stati samo jedna rana.

<< Prejšnja Naslednja >>

Ana Porenta

urednica

Poslano:
28. 07. 2021 ob 18:57

Pesem, v kateri se okolje in počutje stapljajo v zanimive dialoške poteze ... čestitke,

lp, Ana

brankicab

Poslano:
06. 08. 2021 ob 17:26

Hvala Ana. Všeč mi je kadar ljudje zastopijo moje emocije, čeprav vsak lahko pesem tolmači po svoje in to je povsem v redu.

Lp, Brankica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Napisal/a: brankicab

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!