Vele da se po jutru dan poznaje, pogotovo ovaj moj roďendanski. Znači, bit će dobar!

Najljepša unisonost čovjeka i udvojenost riječi. Dvotočka i bjelina nakon nje na kraju pjesme: jedina moguća konkluzija.

Sjajan rad!

Hvala od srca, Nikita. I srećan rođendan. :) Zapravo, nakon dvotačke dolazi reč „sam”. Omaškom nisam napisao reč. Sada je dodata. :)

Da. Pročitala sam i korigiranu verziju, ali iskreno stojim pri svom prvom komentaru jer mi je ta verzija bila prejedinstvena, imanentna tebi koji pomičeš granice i stvaraš nove oblike izričaja u poeziji.

No, bilo kako bilo, sjajan rad.

Pa u redu, meni je drago što si tako doživela pesmu. Zaista stoji to što si napisala u vezi sa pesmom bez poslednje reči, stoji toliko da sam razmatrao da je ne ispravljam. Ipak, zbog ritma i asonance, kao i zbog značaja reči sam, odlučio sam da verzija bude ova. No reč sam stoji u zadnjem redu, sama za sebe. Možda je to neko rešenje između.

Bilo kako bilo, hvala tebi na lepom viđenju i sjajnim komentarima. Puno mi to znači.

Lp :)

Ma samo ti Vladimire piši i objavljuj! To je najbitnije!

Poimenovanje je osnova za komunikacijo in če ostaneš sam, ne potrebuješ več imenovanja ... čestitke,

lp, Ana

Hvala od srca, Ana.

Lp