Otpočela je oluja
I nestali su svi bezbrižni dani
U kojima smo živeli uljuljkani
U male dečje špilhoznice ljubavi i neznanja
Otpočela je strašna oluja
O kojoj nismo ništa znali
I počeli smo naglo da starimo
Učili smo čemu služe ruke
Učili smo čemu služe noge
Ali nismo krenuli putem
Koji vodi do cilja
Otpočela je strahovita oluja
I nije se završila
Evo, traje još uvek

Nećeš mi reći koliko me mrziš
Neću ti reći koliko te mrzim
Jer mi pojma nemamo o tome
Ostareli smo
A još uvek smo deca
Verujemo da oni koki nose ljubav u sebi
Nikad neće prihvatiti da mrze
Nećeš mi reći koliko me mrziš
Jer bi tako otkrila ljubav koja ne ume da umre
Neću ti reći koliko te mrzim
Jer ćeš tako saznati koliko je bilo potrebno suza
Za ostati u oluji i ne predati se
Nećeš mi reći koliko me mrziš
I neću ti reći koliko te mrzim
Jer više nemamo vremena za laži
A ćutimo jer slutimo da je za istinu kasno

Naša priča se ne završava
Naša ljubav luta beskrajem
Kroz prostor i vreme
Kao duša koja ne može da se smiri
Jer ima neka neraščišćena posla
Naša ljubav je čist dokaz
Da četvrta dimenzija postoji
Samo je nismo svesni u početku
A kasnije nam niko ne veruje
Pa o tome ćutimo da nas ne bi proglasili ludima
Naša priča se ne završava
I ako postoji negde čista ljubav onda je ona to
I ako postoji negde čista mržnja onda je ona to
Negde na prelasku iz jave u san
Kroz šapat
Znamo da je istina samo jedna
I idemo joj u susret
Sporo ali sigurno

Bojan Tasic