NOVI DAN
Toliko toga sakupilo se
Na čaši poznat trag
U ruci jenjava toplina, sve
I pitam se koliko ti je moj lik drag.
Reči se otimlju kao kamenje
Rolaju niz put novembarsku studen
U grudima neka tija bol stenje
Grebem da otkinem taj remen.
Al taj pogled, tih i nem
Što iz očiju sipa led
Bez reči mi usta sveza kao plen
Lik mi posta prozračno bled.
I dok tišina zoblje noć
Mesec i zvezde skriše se u san
U tvojim dlanovima stanuje moć
Da probudi moj novi dan.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 16. 11. 2020 ob 20:36
- Prebrano 307 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 84.55
- Število ocen: 3
