Život je kao hodanje po žici
A ti i ja? Mi smo samo neuki hodači
Sve je samo puko padanje
I vraćanje na nove početke
Između padova balansiramo istinama i lažima
Između su naše raširene ruke
Nismo umeli da ih sačuvamo
Nismo umeli da ih sklopimo u zagrljaj
Onaj, koji nas otima od drugih
Je l' bilo premalo pameti?
Ili je manjkalo ljubavi...?

Znam da ćeš jednom doći
Pomalo umorna
Pomalo uplašena
Podosta vremešna...
Ali oduvek, tako prokleto lepa
Prokleto moja a ničija
Doći ćeš i slušaćeš glasove u ovoj gluvoj sobi
Činiće ti se da su moji
A znaćeš da sam dobro
Da ćutim...
Pričaće ovi zidovi
Pričaće ovi prozori kroz koje se ništa ne vidi
Koji ne propuštaju svetlost
Pričaće mali mišić iz rupe u ćošku
Meni je često šaputao tajne
Shvatićeš koliko smo osmeha prosuli uzalud
Smešeći se ljudima koje ne poznajemo
A mislili smo da smo ih poznavali
Smešeći se ljudima koje smo se trudili da volimo
A nije išlo
Jer to nisam bio ja
I to nisi bila ti...

Vremešnost će pozlatiti sve
Vremešnost će biti raj za sve one šetnje po paklu
Vremešnost će biti istinita bajka za sve ljubavne tragedije
Vremešnost će biti savršena pista za sve izgubljene letelice
Za sve umorne ptice
Grana za predah pred smrt
Vremešnost će biti glava za svaku (ne)pamet
Vremešnost će biti srce za svaku (ne)ljubav
Pokajanje za sve grehe
Istina za sve laži
Naborano lice za skidanje svih maski
Vremešnost će sve pozlatiti
Osim
Ako nam je iznenadna smrt ne uskrati

Bojan Tasic