Prijatelju iz lepih davnih dana,

da li su nam

ekscentrični profesori namćori

pomogli,

pojmiti egzistencijalnost prostora, 

lišenu marginalnih vrednosti i neukusa ? 

Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina ,

na okruglim prozorima ;

katedrala, po čijim sjajnim fasadama,

Sunce prosipa kvantume snage,    

čiste energije efemernih halucinacija.

Gde su sad ispitni rokovi,

semestri i blokovi, 

traktati nenaučeni,   

citati podvučeni ..?

U alejama imaginarnih obitavališta ;    

simetrični nizovi drvoreda,

prostiru se u kolorističkoj perspektivi, 

dokle se ne spoje u neumoljivosti beskraja

intelektualne povezanosti,

prividnom tačkom nedogleda;

Izrasli iz literarne fasciniranosti    

aspektima rađanja mitoloških bića rata,     

dok inkarnacije vladara podzemnog sveta,    

lišene božanskih atributa;

stupaju, oličene u herojima

tradicionalnog kulta.  

Ne dajemo se, iz inata !

dejanivanovic