Opšta mesta

Na primer,
proleće: zeleno vrtložno, krv
ko dah crvena (znamo li ti i ja?)
a tek naša mržnja sveta i ljubav
neprikosnovena. Zna se i ne pita
o praznini, gladi i stazi od kamena: hej, to je
automatizacija umiranja i zlatnog konsenzusa

 

(a kao sat i kao čas opšta mesta klize kroz dan,
i kao dlan i kao spas sve je užasno, sve je sjajno)

 

zato prečuj glase, opšta ne opšte mesta, i ti
nikada ne zagrebi! hej, nikada ne gledaj – jedi!

 

 jer
  kako je passé sve
 i ova pesma
   dok se ne dogodi tebi.

 

(Iz rukopisa)

Vladimir Vuković

Ana Porenta

urednica

Poslano:
12. 02. 2020 ob 18:10
Spremenjeno:
12. 02. 2020 ob 17:11

Drsenje časa, ure in sovraštvo, ljubezen - vse bo prešlo, zaveš se šele, ko se sam zazreš nazaj in vase (ko obče postane lastno) ... čestitke,

Ana

Zastavica

Vladimir Vuković

Poslano:
13. 02. 2020 ob 00:44
Spremenjeno:
12. 02. 2020 ob 23:44

Hvala puno, Ana. Lp

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Vladimir Vuković
Napisal/a: Vladimir Vuković

Pesmi

  • 10. 02. 2020 ob 07:58
  • Prebrano 191 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 91.9
  • Število ocen: 3

Zastavica