prenuta iz letargije nepisanja
osluškujem oživljavanje sebe
u ušima
šumi ponovo pokrenuta krv
osećam
kako mi u oči naviru mlake suze
i u matericu vreli talasi
u telu
teške strasti drhut
u prsima
ljubavi tanani prhut
to mi se ptice pospale bude u nedrima
između razmaka rebara i redova stihova
izleću iz mojih starih pesama o tebi
ohrabrene podsećanjima
lepršaju novim poetskim perima u starim krilima
pratim ih
pokrenuta (ne)srećnim pesničkim ludilom
razodevene duše
letim
raspamećena radošću bez razloga
kopljima uskličnika
razdevičavam pustinjsku isposnicu u sebi
i kršim zavet poetskog ćutanja
kao kovač lažnog novca
prepravljam vreme
i prepričavam te iz juče u sutra
i nek je prevara ( zar to nije i život)
i nek si još samo moje poetsko slovo o ljubavi
veliko je
jer piše me u ženu
kakva bejah (dok to bejah tebi)
bivam...

...bar na papiru

nenamiljanovic